EVROLIGA

Treneri sa najviše osvojenih titula u Evroligi

Leave a Comment
Željko Obradović se raduje nakon pobede svog tima

Evroliga je najprestižnije klupsko košarkaško takmičenje u Evropi, a njena istorija ispisana je imenima velikih stručnjaka koji su menjali igru. Tokom decenija, samo nekolicina trenera uspela je da se izdigne iznad konkurencije i osvoji više titula, potvrđujući svoj status košarkaških legendi. Njihovi sistemi, filozofije i način rada oblikovali su čitave generacije igrača. U nastavku donosimo pregled trenera koji su obeležili Evroligu najvećim brojem osvojenih trofeja.

Našu listu započinjemo sa trenerima koji su osvojili po dve titule šampiona Evrope. Osmorica stručnjaka nalaze se u grupi onih koji su po dva puta osvajali Evroligu.

Treneri sa dve osvojene titule:

  • 🇬🇷 Dimitris Itudis
  • 🇪🇸 Pablo Laso
  • 🇪🇸 Lolo Sains
  • 🇷🇺 Evgenij Aleksejev
  • 🇮🇹 Sandro Gamba
  • 🇮🇹 Valerio Bjankini
  • 🇭🇷 Željko Pavličević
  • 🇷🇸 Dušan Ivković

9) DIMITRIS ITUDIS – 2 TITULE

Grčki stručnjak Dimitris Itudis kao asistent Željka Obradovića u Panatinaikosu pet puta je dolazio do titule u Evroligi. Na mestu glavnog trenera CSKA iz Moskve radio je od 2014. do 2022. godine. U tom periodu je dva puta dolazio do titule u Evroligi – 2016 i 2019.

9) PABLO LASO – 2 TITULE

Španski stručnjak Pablo Laso sa ekipom Reala iz Madrida dva puta se peo na pobedničko postolje. Prvi put 2015. na domaćem terenu u Madridu, a drugi put 2018. u Beogradu kada je za najboljeg igrača izabran Luka Dončić.

9) LOLO SAINS – 2 TITULE

Još jedan španski stručnjak koji je dva puta osvajao Evroligu kao glavni trener bio je Lolo Sains. Predvodio je Real Madrid do titula 1978 i 1980, ali i do titule 1974 kao asistent. Pre toga je čak 4 puta osvojio trofej kao igrač.

9) EVGENIJ ALEKSEJEV – 2 TITULE

Trener koji je predvodio CSKA iz Moskve do prve titule dve titule evropskog šampiona bio je Evgenij Aleksejev. Sa Moskovljanima je prekinuo dominaciju Rige i došao do titula 1961. i 1963. godine.

9) VALERIO BJANKINI – 2 TITULE

Italijanski stručnjak Valerio Bjankini jedan je od prvih kome je pošlo za rukom da osvoji titulu sa dva različita kluba. Prvi trofej osvojio je 1982. godine kada je predvodio Kantu, a dve godine kasnije isto je učinio na klupi Virtus Rome.

9) SANDRO GAMBA – 2 TITULE

Trener koji je na klupi Varezea nasledio legendarnog Acu Nikolića bio je nekadašnji reprezentativac Italije, Sandro Gamba. Sa ekipom je osvojio dve uzastopne titule (1975, 1976).

9) ŽELJKO PAVLIČEVIĆ – 2 TITULE

Željko Pavličević je svoju prvu titulu prvaka Evrope osvojio sa Cibonom 1986. godine. Tim je te sezone prevodio Dražen Petrović, a Pavličević je bio glavni trener. Ipak, treba napomenuti da je bio i asistent Novoselu kada je sezonu pre takođe osvojena titula. Zatim je prvihvatio ponudu Jugoplastike u trenutku kada su klub napustila velika imena poput Rađe, Ivanovića i trenera Maljkovića. Upravo protiv Maljkovićevog novog kluba, Barselone, slavili su u finalu i osvojili Evroligu u sezoni 1990-91. pod imenom POP 84.

9) DUŠAN IVKOVIĆ – 2 TITULE

Dve titule sa Olimpijakosom, ali u razmaku od 15 godina osvojio je legendarni Dušan ”Duda” Ivković. Sa Dejvidom Riversom i Draganom Tarlaćem kao vođama tima osvojio je prvu titulu 1997. godine u Rimu. Na novi trofej za Olimpijakos i Dušana Ivkovića čekalo se punih 15 godina. Te 2012. godine Pirejci su košem Printezisa uz zvuk sirene srušili CSKA u Istanbulu.

6) ERGIN ATAMAN – 3 TITULE

Dugo osporavan u evropskim košarkaškim krugovima, Ergin Ataman je svim kritičarima uzvratio sa tri osvojene titule Evrolige. Najpre je sa Efesom podizao trofej u dva navrata (2021, 2022), a zatim je i Panatinaikos doveo do titule u sezoni 2023-24. To je bila prva titula ”zelenih” još od 2011. godine.

6) PINI GERŠON – 3 TITULE

Makabi iz Tel Aviva prve evropske titule osvajao je pod vođstvom legendarnog Pinija Geršona. Najpre je 2001. godine osvojio SuproLigu (te sezone igrana su dva takmičenja paralelno), a zatim je ponovio uspeh 2004. i 2005. godine u Evroligi. Izabran je za trenera godine u Evroligi 2005.

6) ALEKSANDAR NIKOLIĆ – 3 TITULE

Čovek po kome dvorana ”Pionir” danas nosi ime i kog mnogi smatraju ocem jugoslovenske škole košarke – Aleksandar ”Aca” Nikolić, tri puta je osvojio titulu prvaka Evrope u klupskoj košarci. Profesor Nikolić je prevodio Ignis iz Varezea do tri titule – 1970, 1972. i 1973. godine.

2) ALEKSANDAR GOMELJSKI – 4 TITULE

Otac sovjetske i ruske košarke, Aleksandar Gomeljski, četiri puta je osvajao titulu. Najpre je sa ekipom Rige tri puta uzastopno bio šampion od 1958. do 1960. godine. Poslednju titulu osvojio je sa CSKA iz Moskve 1971. godine. Nagrada za najboljeg trenera Evrolige nosi njegovo ime.

2) PEDRO FERANDIZ – 4 TITULE

Slavni španski stručnjak koji je Real Madridu doneo četiri titule prvaka Evrolige. Ferandiz je prvu titulu sa kraljevskim klubom osvojio davne 1965. godine. Zatim je dva puta uzastopno vodio tim do titula 1967. i 1968. Poslednju titulu prvaka Evrope osvojio je sa Realom 1974. godine.

2) BOŽIDAR MALJKOVIĆ – 4 TITULE

Boža Maljković je na preporuku profesora Nikolića došao na klupu splitske Jugoplastike u leto 1986. godine i počeo je da gradi tim za velika dela. Kulminacija se desila osvajanjem dve uzastopne titule Evrolige, 1989. i 1990. godine. Usledio je prelazak u Barselonu gde se nije najbolje slagao sa upravom, a u osvajanju nove titule prvaka Evrope sprečio ga je upravo njegov bivši klub, ali pod novim imenom – POP 84.

Maljković zatim preuzima kormilo francuskog Limoža. Malo ko je verovao da će uspeti da bude konkurentan u evropskim okvirima, ali Boža je sve razuverio osvajanjem titule 1993. godine. Tada mu je legendarni Petar Skansi, trener Treviza koji je Limož savladao u finalu, zamerao na stilu igre, izjavivši da Limož igra ”anti-košarku”.

Do svoje četvrte titule Maljković je došao sa Panatinaikosom u sezoni 1995-96. Bila je to prva titula ”atinskih zelenih” u istoriji kluba. Tim je te sezone kao lidera na terenu imao bivšeg NBA superstara Dominika Vilkinsa.

2) ETORE MESINA – 4 TITULE

Čuveni italijanski stučnjak Etore Mesina ima po dve osvojene titule Evrolige sa Virtusom iz Bolonje i CSKA iz Moskve. Prvu titulu sa Kinderom iz Bolonje osvojio je 1998. godine kada su na fajnal-foru u Barseloni savladali Partizan i AEK iz Atine. Tim je bio sačinjen od brojnih zvezda poput Saše Danilovića, Zorana Savića, Raše Nesterovića, Antoana Rigodoa i Huga Skonokinija. I dok je taj trijumf bio i očekivan budući da je Kinder imao strašan tim, u onom koji je došao 2001. video se trenerski pečat Mesine. Dirigentsku palicu ekipe prepustio je u ruke nadolazećih zvezda, Manua Đinobilija i Marka Jarića. U timu je i dalje bio iskusni Rigodo, uz još nekoliko zanimljivih imena poput Ričarda Grifita, Alesandra Abia, Dejvida Andersena i Matijaža Smodiša. U finalnoj seriji savladana je TAU Ceramica sa 3-2.

Mesina je do nove titule čekao pet godina kada je podigao trofej sa CSKA iz Moskve. U sezoni 2005-06. savladana je u Pragu ekipa Makabija. Mesina je u CSKA doveo ranije pomenutog Smodiša, na pleju je igrao čuveni JR Holden, a možda i pravi lider ekipe bio je Teo Papalukas. Isti tim, uz par izmena, osvojio je i titulu na fajnal-foru u Madridu 2008. godine i to ponovo pobedom u finalu nad Makabijem. Tu su bili svi ranije pomenuti igrači uz još jednog Mesininog pulena iz Kindera, australijanca Andersena.

1) ŽELJKO OBRADOVIĆ – 9 TITULA

Partizan i španski klubovi

Konačno, dolazimo do apsolutnog rekordera po broju titula u Evroligi – Želimira ”Željka” Obradovića. Sa rekordnih 9 titula Obradović je daleko ispred svih i teško je očekivati da će mu neko prići u bliskoj budućnosti. Prvu titulu osvojo je sa Partizanom još 1992. na čuvenom fajnal-foru u Istanbulu. Željko je pravo ”iz igračkih patika” postao glavni trener i uz veliku pomoć Saše Đorđevića došao je odmah do prve titule prvaka Evrope.

Do druge titule Obradović je došao upravo sa timom koji je porazio u finalu 1992, Huventudom iz Badalone. Na fajnal-foru 1994. u Tel-Avivu Huventud je savladao Barselonu i Olimpijakos i tako došao do prve titule šampiona Evrope u klupskoj istoriji.

Nakon uspešne sezone sa timom iz Badalone, Obradović je potpisao za slavni Real iz Madrida. Željko je u prvoj sezoni sa kraljevskim klubom osvojio Evroligu i na taj način odbranio svoju titulu. Na finalnom turniru 1995. u Saragosi Madriđani su, predvođeni Arvidasom Sabonisem, dominantno došli do naslova prvaka.

Titule sa Panatinaikosom

Nakon treće osvojene Evrolige, Obradović je dva puta osvojio Kup Saporte. Prvo 1997 sa Realom, a potom i 1999 sa Benetonom iz Treviza. Međutim, trofej u elitnom košarkaškom takmičenju i dalje je bio imperativ svake Željkove ekipe, pa on tako u leto 1999. dolazi na klupu atinskog Panatinaikosa. Bio je to početak nečeg velikog. Već u prvoj sezoni (1999-00) PAO dolazi do svoje druge titule prvaka starog kontinenta. Finale je održano u Solunu, a vođe ekipe bili su Dejan Bodiroga i Željko Rebrača. Ipak, heroj iz senke u finalnom meču sa Makabijem bio je Oded Kataš.

Prvi poraz u finalima Obradović je doživeo naredne sezone (2000-01) kada ga je na putu do titule SuproLige zaustavio upravo Makabi. Navici osvajanja trofeja u Evroligi Obradović se vratio već u sezoni 2001-02. kada je u finalu sa 89-83 savladan Kinder Etorea Mesine. Na šestu Željkovu titulu čekalo se do 2007. godine kada je u uzbudljivom finalu u Atini sa 93-91 savladan CSKA iz Moskve.

Sedmu titulu osvojio je dve godine kasnije u Berlinu kada je ponovo sa dva poena razlike savladan CSKA. Ovog puta je bilo 73-71 za PAO, koji je u ništa manje dramatičnom polufinalu pre toga savladao velikog rivala Olimpijakos sa 84-82. Svoju osmu titulu, a petu sa Panatinaikosom, Obradović je osvojio na fajnal-foru 2011. u Barseloni. U finalu je još jednom pobeđen Makabi, a ekipu je činio spoj mladosti i iskustva. Bili su tu igrači poput Dijamantidisa, Focisa, Vujukasa, Majka Batista, ali i Aleks Marić, Nik Kalates, Milenko Tepić, Stratos Perperoglu.

Pročitajte još i ovaj tekst:

Srpski košarkaši koji su igrali za Panathinaikos

Deveta titula sa Fenerbahčeom

Nakon sezone 2011-12. u kojoj je Panatinaikos završio na četvrtom mestu u Evroligi, ali i ostao bez titule u Grčkoj, Obradović je odlučio da napusti mesto glavnog trenera. Nakon pauze, u leto 2013. došao je na kormilo turskog Fenerbahčea. Odmah je počeo da gradi tim koji će osvojiti titulu prvaka Evrope, ali put do toga nije bio ni malo lak. Do prvog nastupa na fajnal-foru Fener je došao 2015. kada su u Madridu završili kao četvrti.

Godinu dana kasnije u Berlinu Fenerbahče je otišao korak dalje. Prvo su nakon produžetka savladali Baskoniju u polufinalu, da bi se u meču za titulu vratili od -21 do vođstva u poslednjem minutu utakmice. Ipak, Hrijapa je izborio produžetak za CSKA koji je u dodatnih pet minuta obezbedio titulu sa 101-96. To nije obeshrabrilo Obradovića i Fenerbahče koji je uspeo da zadrži ekipu na okupu. To im se isplatilo budući da su naredne sezone na finalnom turniru u Istanbulu Fenerbahče dominantno osvojio titulu i tako postao prvi turski klub u istoriji kome je to uspelo. Ekipu su predvodili Bogdan Bogdanović, Nikola Kalinić, Ekpe Judo, Bobi Dikson, Pero Antić, Jan Veseli, Kostas Slukas i Luiđi Datome.

Related Posts

Kodi Miler Mekintajer kao košarkaš Crvene zvezde

Igrači sa najviše asistencija na jednoj utakmici Evrolige

About sportazzo

View all posts by sportazzo →

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *