Tog 23. juna 2010. godine čitavu Srbiju je tresla fudbalska groznica. Nakon velike pobede nad Nemačkom, fudbaleri Srbije su se pripremali za utakmicu odluke protiv Australije i sve oči javnosti bile su usmerene ka Južnoj Africi.
Za to vreme, jedan drugi srpski sportista spremao se da izađe na terene All England Kluba i da odigra najvažniji meč u svojoj karijeri.
Iliji Bozoljcu je često u karijeri nedostajala trunka sreće. Za dlaku mu je izmakao plasman u top 100. Najbolji plasman u karijeri mu je bilo 101. mesto (do kog je stigao u januaru 2007. god.) i zaista je neverovatno da nikada nije ušao u to odabrano društvo 100 najboljih na svetu.
Svojevremeno je u Glazgovu na Dejvis Kup meču protiv Velike Britanije odservirao as koji je išao čak 246 km/h što bi ga svrstalo na drugo mesto svih vremena po brzini servisa, iza Endija Rodika, ali mu taj rezultat nije priznat zbog ‘’nepouzdanog merenja’’.
Neosporan talenat i ubojit servis nije uspeo da kapitalizuje i kroz zapaženije rezultate na ATP turu. Četiri titule na Challenger nivou su ipak ispod njegovih mogućnosti.
Mogao je tako Ilija da propusti i priliku da izađe na megdan jednom od najvećih tenisera svih vremena, Rodžeru Federeru na ‘’njegovom bojištu’’, centralnom terenu Vimbldona. I zapravo je bio na korak, preciznije, na set da izbori susret sa Federerom dve godine ranije.
Na Vimbldonu 2008. godine Ilija je kao ‘’srećni gubitnik’’ ušao u glavni žreb zahvaljujući povlačenju Gaela Monfisa u poslednji čas. Dobio je Monfisovo mesto u žrebu i priliku da pobedama u prva dva kola ide u trećoj rundi upravo na čuvenog Švajcarca. U prvom kolu je nadigrao u četiri seta Krisa Gučionea, a onda je usledio okršaj sa Francuzom rođenim u Tunisu, Markom Žiskelom. Imao je Bozoljac prednost od 2-0 u setovima, stizao je do taj-brejka i u trećem i u četvrtom setu, ali je iskusni Žiskel uspeo da se izvuče i da on ode na megdan Federeru.
Tako blizu, a tako daleko.
NIJE KOME JE REČENO
Sudbina je htela da se Ilija i Rodžer susretnu na Vimbldonu i baš je bila uporna u toj nameri.
Dve godine kasnije Ilija Bozoljac je prošao prilično sigurno sve tri runde kvalifikacija i uz samo jedan izgubljen set u tri meča došao do glavnog žreba.
Dobio je u prvom kolu ni malo lakog rivala, iskusnog Čileanca Nikolasa Masua. Nekada devetog tenisera sveta i osvajača dve zlatne medalje na Olimpijskim Igrama u Atini, kome ipak trava nije bila omiljena podloga budući da je na Vimbldonu stizao najdalje do trećeg kola.
Imao je dakle Bozoljac jako lepu priliku za plasman u drugo kolo, a tamo ga je čekao upravo on – Rodžer Federer.
Ovog puta, priliku je čvrsto ugrabio, baš kako je igrao i forhend – sa obe ruke. Sa 7-6, 3-6, 6-3, 7-6 eliminisao je Masua i zakazao svoj prvi susret sa prvim teniserom sveta.
I dolazimo do tog 23. juna 2010. godine.
Teren broj 1 Vimbldona. Trava, omiljena podloga Rodžera Federera, ali i podloga na kojoj Bozoljčevi kvaliteti i servis najviše dolaze do izražaja. Prvi na svetu protiv 153. na svetu. U trenucima dok Džon Izner i Nikolas Mau igraju drugi dan svoj trodnevnog najdužeg meča u istoriji tenisa, Bozoljac se srema da pokaže Rodžeru Federeru, a i celom svetu, koliko njegova pozicija na listi ne odražava njegov stvarni kvalitet. Neka šou počne.
I zaista je bio šou. Od samog početka.
Prva dva gema su otišla na razliku, a u trećem, na servis Bozoljca, Federer dolazi do brejk prilike. Bozoljac uzvraća – sa tri asa. Uspeo je ipak Švajcarac da napravi dva brejka i da reši prvi set u svoju korist – 6:3.
A onda smo u drugom setu imali priliku da vidimo svu lepotu tenisa. I to u setu bez brejka. Sevali su asovi sa obe strane, veliki broj atraktivnih poena, drop šotova, pasing šotova, lobova koji su mamili uzdahe sa tribina. Došlo se do taj-brejka u kome je Ilija Bozoljac iskoristio svoju priliku kod 4-4 i sa tri vezana poena izjednačio na 1:1 u setovima – 7:64. Za gromoglasan aplauz i ovacije sa tribina.
Dogodilo se u tim trenucima nešto potpuno neverovatno – Ilija Bozoljac je uspeo da učini ono što mnogima ni pre ni posle njega nije polazilo za rukom. Uspeo je da privoli vimbldonsku publiku na svoju stranu i to u meču sa njihovim ljubimcem Rodžerom Federerom.
Igrao je Ilija Bozoljac hrabro, koristio se u pojedinim trenucima i riskantnom taktikom serviranja dva prva servisa, koja će 11 godina kasnije Danilu Medvedevu doneti prvu i do sada jedinu Grand Slam titulu na US Openu. Hvatao je oštre uglove na svom servisu, agresivno napadao servise protivnika i u tim trenucima je delovalo da uživa na terenu. Hrabrost mu se isplatila i sada je bio potpuno u igri sa prvim igračem sveta.
U nastavku meča su servis-gemovi Federera koje bi on dobio bili propraćeni tek sporadičnim aplauzom, dok su potezi Bozoljca mamili uzdahe i aplauze i odjednom je i on sam počeo da veruje da može da sruši prvog nosioca na njegovom terenu.
U trećem setu nastavila se borba asovima, ali je ipak jedan nešto lošiji servis-gem Bozoljca iskoristio Federer i došao do novog vođstva od 2:1.
BONUS: Ukupno 31 as je odservirao Bozoljac tog dana, dok je Federer isto učinio 16 puta.
Video: Intervju Ilije Bozoljca za Sport Klub u kom se prisetio meča protiv Federera
Uprkos novom rezultatskom zaostatku, Bozoljac se nije predavao. Nastavio je da igra svoju igru, hrabro se borio i kod vođstva od 3-2 došao je i do tri brejk lopte na Federerov servis. Ipak, Švajcarac se spektakularnim udarcima izvukao, baš kao što je učinio i u svom servis gemu na 5-4 za Bozoljca. Došlo se do novog taj-brejka, gde se činilo da srpski teniser ima kontrolu, posebno u trenucima kada je vodio sa 5-4. Ipak, Federer je pronašao način da dobije ključne poene i svoju prvu meč loptu je iskoristio i svi njegovi navijači su mogli da odahnu. Publika u Londonu još jednom je ovacijama pozdravila Bozoljca, igrača za kog verovatno do tog dana nisu ni čuli, a koji im je priredio spektakl.
NIJE KRAJ
Ukoliko ste mislili da je ovde kraj – varate se.
Putevi Bozoljca i Federera su se ponovo ukrstili četiri godine kasnije. Srbija je u okviru prvog kola Dejvis Kupa u Novom Sadu dočekala Švajcarsku. Lišeni pomoći najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića, na megdan Federeru izašao je čovek kog je on dobro upoznao na londonskoj travi.
Ovog puta Švajcarac je slavio u tri seta, ali je u drugom Bozoljac ponovo imao priliku da ‘’zakuva’’ stvari. Vodio je Ilija sa 5:2, imao set loptu na servis Federera, ali je Švajcarac, baš kao i u četvrtom setu na Vimbldonu, uspeo da dobije dve ključne poene i da sa 7:5 okonča set u svoju korist.
Srbija je taj meč izgubila sa 3:2, ali smo svedočili još jednom atraktivnom duelu Ilije Bozoljca i Rodžera Federera.
Za kraj, meč drugog kola Vimbldona 2010. godine, a verovatno i celokupnu karijeru Ilije Bozoljca, možda najbolje ilustruje komentar Nebojše Viškovića, komentatora Sport Kluba koji je radio ovaj meč: ‘’Sad bi mi svi trebali dobro istući Iliju, gde je bio tokom čitave karijere, da nam pokaže ovakvu igru, nego je sad u 25. godini našao da se pokazuje.’’
