KOŠARKA

Kinezi koji su igrali u NBA ligi

Leave a Comment

Iako jedna od najmnogoljudnijih zemalja na svetu, Kina se godinama muči da u kolektivnim sportovima dođe do vrhunskih rezultata na globalnom nivou. I dok su u košarci, za razliku od fudbala, uspeli da u jednom periodu budu dominantna sila na nivou Azije, na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim Igrama ipak su izostali zapaženiji rezultati. Nije mnogo bolja situacija ni kada je reč o broju kineskih igrača u najjačoj ligi na svetu, NBA, budući da je do sada tek sedam igrača iz Kine uspelo da zaigra u ovoj ligi, računajući i jednog naturalizovanog.

 

VANG ŽIŽI

Prvi Kinez u NBA ligi bio je Vang Žiži ili Vang Žužu ukoliko vam je takav prevod imena ovog 213 cm visokog gorostasa draži. Rođen je u Pekingu 8. jula 1977. godine, a oba roditelja bavili su se košarkom. Vang je odrastao gledajući prenose NBA lige u Kini i navodi kako su mu idoli bili Hakim Olajdđuvon i Čarls Barkli.

Vang je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor sa Baji Roketsima, armijskim klubom, 1994. godine. Kada je osnovana kineska profesionalna liga, CBA , Vang je bio jedan od najmlađih igrača u ligi, ali je ubrzo postao starter i ključni član tima sa zvezdama. Od sezone 1995–96. do njegovog odlaska u NBA nakon sezone 2000–01, on i Baji Roketsi, tim koji tradicionalno igra samo sa domaćim igračima, osvojili su prvih šest CBA šampionata, ali su dominaciju tima prekinuli izvesni Jao Ming i Šangajske ajkule čim je Vang otišao u NBA.

Krčenje puta za prvog kineskog igrača u NBA

U to vreme doći do NBA lige iz daleke Kine nije bio ni malo lak zadatak i trebalo je da se poklopi nekoliko stvari kako bi Vang došao do najjače lige na svetu.

Vanga su na NBA draftu izabrali Dalas Meveriksi 1999. godine kao 36. pika, iako se on nije ni prijavio na draft te godine. Pomoćnik generalnog menadžera Dalasa, Doni Nelson, zainteresovao se za Vanga otkako ga je primetio na utakmici u Rusiji 1993. g. Kada je Vangov agent Ksia Song saznao za Vangov pravi datum rođenja, tačnije da ima 22 godine, čime je imao pravo da se automatski pojavi na draftu, kontaktirao je Nelsona i počeo da dogovara da se njegov klijent pridruži NBA.

Ksia je bio u Dalasu u toku noći drafta i imao je dokaz o Vangovim godinama kroz njegovu staru vojnu identifikaciju. Nespremni i zbunjeni, Baji Roketsi su odbili da dozvole svom jedinom centru da ode u NBA, bar u tom trenutku. Posle dugih pregovora, Vanga su konačno pustili njegov tim i kineski košarkaški zvaničnici da ostvari svoj NBA san, dve godine nakon što je draftovan. Postao je prvi kineski igrač koji je zaigrao u NBA ligi.

Tokom pet sezona aktivnog igranja u najjačoj ligi na svetu, Žiži je promenio tri tima: Dalas Meverikse, Los Anđeles Kliperse i Majami Hit. Statistički najbolja sezona bila mu je druga u kojoj je nastupajući na 55 utakmica za Dalas prosečno beležio 5.6 poena i 2 skoka.

Nakon pet sezona u NBA, Vang se vratio u kinesku CBA ligu gde je već u prvoj povratničkoj sezoni 2006-07. osvojio titulu sa Bayi Rockets-ima i ujedno proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije.

 

MENGE BATIR

Samo godinu nakon Žižija, drugi kineski košarkaš koji je došao u NBA ligu postao je Menge Batir, korpulentni centar poreklom iz kineske autonomne oblasti Unutrašnje Mongolije.

Njegovo mongolsko ime ”Mönkhbaatar”  u prevodu znači večiti heroj. Ovaj 211 centimetara visoki centar nikada nije izabran na NBA draftu, ali je preko trening kampa zadužio prvo opremu Denver Nagetsa, a potom je branio i boje San Antonio Sparsa i Toronto Reptorsa.

Prva sezona za Denver bila mu je ujedno i najbolja budući da je na 27 utakmica prosečno beležio 5.1 poena i 3.6 skokova uz 0.8 asistencija.

U sezoni 2002-03. sa San Antonio Sparsima došao je do šampionskog prstena NBA lige.

Po povratku u kinesku CBA ligu etablirao se kao jedan od najboljih igrača, a zapaženi su bili i njegovi nastupi za reprezentaciju Kine. Predstavljao je svoju zemlju na tri Olimpijska turnira (Atlanta 1996, Sidnej 2000 i Atina 2004), kao i na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine.

 

JAO MING

Treći član ”Hodajućeg kineskog zida” košarkaške reprezentacije Kine, koji su činili Vang Žiži, Menge Batir i 229 cm visoki gorostas Jao Ming, ušao je u NBA ligu na velika vrata – kao prvi pik NBA drafta 2002. godine gde su ga birali Hjuston Roketsi, ujedno i jedini tim za koji je nastupao u SAD.

Jao je u osam sezona za Hjuston Roketse prosečno beležio 19 poena po meču, 9.2 skoka i 1.9 blokada. Najbolja sezona bila mu je 2006-07 u kojoj je imao 25 poena i 9.4 skokova u proseku. Izabran je čak 8 puta za All-star meč, a posebno se pamti da je dominirao po broju osvojenih glasova navijača u izboru za ol-star meč tih godina.

Malo je reći da je postao prava legenda kineskog sporta i globalno prepoznatljivo lice u svakom smislu te reči. Uostalom, mim sa njegovim likom i danas se deli društvenim mrežama.

Ming je dva puta biran u drugu najbolju petorku NBA lige, tri puta u treću najbolju petorku, uz izbor u tim rukija godine u debitantskoj sezoni. U njegovu čast Hjuston je povukao dres sa brojem 11 iz upotrebe.

 

JI ĐIJANLIJAN

”Sledeća velika stvar kineske košarke” nakon tada već legendarnog Jao Minga trebao je da bude 213 cm visoki Ji Đijanlijan.

Ji je u NBA ligu ušao takođe na velika vrata, ali sada već u trenutku kada su brojni internacionalni igrači pre njega prokrčili tu stazu i kada je poverenje prema internacionalcima bilo mnogo veće. Na NBA draftu 2007. godine Ji je izabran sa visoke šeste pozicije od strane Milvoki Baksa za koje je u svojoj ruku sezoni upisao 66 nastupa uz pristojne brojke od 8.6 poena po meču i 5.2 skokova.

Nažalost, već u prvoj sezoni došli su i problemi sa povredom kolena i Baksi su ubrzo odlučili da ga trejduju u ekipu Nju Džerzi Netsa gde je proveo naredne dve sezone. Upravo u Netsima je beležio i najbolje brojke u karijeri i to u sezoni 2009-10 kada je imao prosečno 12 poena i 7.2 skoka po meču.

Nakon Nju Džerzija igrao je još po jednu sezonu u Vašingtonu i Dalasu nakon čega se vratio u CBA ligu gde je usledila desetogodišnja dominacija u dresu Guangdonga sa kojim je ukupno osvojio 6 titule šampiona Kine uz tri titule MVP igrača finalne serije.

Tokom 2016. godine Đijanlijan se na kratko obreo u Los Anđeles Lejkersima za koje je odigrao par pripremnih utakmica, ali uvidevši da neće dobijati značajniju minutažu odlučio je da zatraži raskid ugovora i vrati se nazad u Kinu.

Iako je njegova karijera bila u velikoj meri u senci slavnog Jao Minga, Đijanlijan je sve u svemu imao sasvim pristojnu karijeru i dugo godina je bio lider kineskog nacionalnog tima sa kojim je stigao do četvrtfinala Olimpijskih Igara u Pekingu, a treba napomenuti da je bio i najbolji skakač Svetskog prvenstva 2010. godine u Turskoj.

 

SUN JUE

Na istom draftu, 2007. godine, na kom je Ji Đijanlijan izabran sa 6. pozicije, dosta niže, sa 40. mesta izabran je još jedan kineski košarkaš, Jue Sun, i to od strane Los Anđeles Lejkersa. To je ujedno označilo i prvi NBA draft na kom su izabrana dva kineska igrača.

I pored toga što je u NBA ligi proveo samo jednu sezonu, Sun je ostao zapisan u istorijskim knjigama kao drugi kineski košarkaš nakon Menge Batira koji je osvojio NBA prsten. Sun je u šampionskoj sezoni 2008-09. nastupio na 10 utakmica za Lejkerse i prosečno beležio 0.6 poena za 2.8 minuta u igri.

Predstavljao je svoju zemlju na Olimpijskim Igrama 2008. godine u Pekingu, a uz Menge Batira i američkog centra Erika Morelanda, spada među retke igrače koji su osvajali titulu i u NBA i u CBA ligi.

 

ŽOU KI

Nakon pet godina pauze od kada je Ji Đijanlijan napustio NBA ligu, kineska košarka je ponovo dobila svog predstavnika u vidu 216 cm visokog centra Žou Kija.

Hjuston Roketsi, ekipa koja je sa legendarnim Jao Mingom dobila ogroman broj navijača u Kini, odlučila je da sa 43. pozicije na NBA draftu 2016. godine izabere Kija koji je još jednu sezonu ostao u CBA ligi pre nego što je u sezoni 2017-18. zadužio dres Hjustona. Za tim iz Teksasa odigrao je ukupno 22 utakmice i prosečno beležio oko 1.3 poena. Usledio je povratak u Kinu uz kratak boravak u australijskoj NBL ligi.

Standardni je reprezentativac Kine koju je predstavljao i na Olimpijskim Igrama 2016. godine u Rio de Žaneiru.

 

LI KAJER (KAJL ANDERSON)

U osvit Svetskom prvenstvu 2023. godine na Filipinima, Indoneziji i Japanu, košarkaška reprezentacija Kine, koju je u tom trenutku kao selektor predvodio legendarni srpski košarkaš Aleksandar Saša Đorđević, dobila je veliko pojačanje u vidu naturalizovanog američkog krilnog igrača, Kajla Andersona, tačnije Li Kajera, kako glasi njegovo kinesko ime.

Iako je igrao za mlade selekcije Sjedinjenih Američkih Država, Kajer je dobio priliku da predstavlja Kinu budući da vuče poreklo preko babe sa majčine strane koja je bila delom Kineskinja i živela je na Jamajci. Anderson, tj. Li je tokom 2018. godine posetio Kinu i upoznao se sa svojim rođacima u Šenženu.

Anderson je kao 30. pik izabran na NBA draftu 2014. godine, a u dosadašnjoj karijeri nastupao je za San Antonio Sparse, Memfis Grizlije, Minesota Timbervulvse i Golden Stejt Voriorse. Prosečno iu NBA ligi tokom karijere beleži oko 7 poena na meču, a predstavljajući Kinu na pet utakmica Svetskog prvenstva 2023. godine prosek mu je bio 13 poena po utakmici, a njegova reprezentacija je na kraju zauzela jako loše 29. mesto.

Related Posts

Spisak košarkaške reprezentacije Srbije

Lični rekordi u poenima na jednom meču srpskih igrača u NBA ligi

Hrvati koji su osvojili NBA prsten

About sportazzo

View all posts by sportazzo →

Leave a Reply