Da li ste nekada čuli za Ljubišu Broćića? Ukoliko je odgovor ne, vreme je da upoznate čoveka koji se smatra jednim od prvih velikih fudbalskih trenera sa ovih prostora. Njegovo ime možda nije toliko poznato široj javnosti, ali njegova biografija je vredna divljenja. Kada bi u današnje vreme neko trenerao Barselonu, Juventus i PSV, nema sumnje da bi ga kovali u zvezde. U španskim medijima njegov pristup fudbalu opisivali su krilaticom ”trenirati sa ushićenjem”. U nastavku vam donosimo priču o ovoj nepravedno zaboravljenoj legendi srpskog fudbala.
IGRAČKA KARIJERA
Lična karta:
Datum rođenja: 3. oktobar 1911.
Mesto rođenja: Guča
Datum smrti: 16. avgust 1995.
Mesto smrti: Melburn
Nepravedno zaboravljen, Ljubiša Broćić je bio prvi pravi jugoslovenski i srpski veliki trener evropskog renomea. Rođen je 1911. u Guči, mestu koje će kasnije postati prestonica trube. Kao tek punoletni mladić došao je u Beograd i zadužio opremu čuvenog kluba SK Jugoslavija.
Igračka karijera:
Pozicija: Vezni redKlubovi:
1936-1940
SK Jugoslavija >200 (2)
Kao igrač je odigrao preko 200 utakmica za ”Jugoslaviju” gde je bio kapiten slavnom Moši Marjanoviću, da bi karijeru, koju je prekinuo Drugi svetski rat, nastavio kao trener. To je bio i logičan sled okolnosti budući da je studirao na DIF-u.
TRENERSKA KARIJERA
Prvi angažman, svojevrsni državni zadatak u sklopu pomoći susedu, imao je kao selektor reprezentacije Albanije sa kojom je napravio pravo čudo za to vreme osvojivši Balkanske Igre. Albanija je tada senzacionalno trijumfovala pored Rumunije, Bugarske i Jugoslavije.
”Društveni zadatak sam prihvatio bez pogovora. Tri meseca sam radio na pripremanju albanske reprezentacije. Oni su bili vrlo nazadni u fudbalskom smislu, ali su imali nekoliko vanredno dobrih igrača, na čelu sa vođom napada Borićijem. Oni su tada igrali još onaj sistem iz 1924. godine – sa dva beka pozadi, ostalo kud koji. Onda sam ja sve to ispremeštao, od Borićija, koji je bio centarfor sidraš, stvorio sam savršenog organizatora igre”
Kao jedan od osnivača Crvene zvezde, osvojio je u sezoni 1951. i sezoni 1952-53. dve titule zajedno sa Žarkom Mihajlovićem. U tom periodu desio se i neverovatan splet okolnosti po Broćića prilikom učešća reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950. godine. Tada je postao nepodoban komunističkim vlastima nakon optužbi da je dozvolio pripadnicima četničke emigracije da se slikaju sa reprezentativcima u Riju, iako je već bio viđen za novog selektora reprezentacije.
Stigmatizacija u javnosti prirodno ga je usmerila ka inostranim angažmanima. U godinama koje su dolazile trenirao je reprezentacije Egipta i Libana. Zatim po povratku u Evropu PSV Ajndhoven, pa i slavni Juventus u sezoni 1957-58. sa kojim je osvojio skudeto. To je bio jubilarni deseti u istoriji ”Stare dame”.
Usledio je povratak u PSV, a onda i preuzimanje velike Barselone u sezoni 1960-61. Sa Barsom nije uspeo da osvoji titulu, ali je ostao upisan kao prvi trener koji je ostvario pobede na prve četiri utakmice u Primeri. Takođe je prvi koji je eliminisao ljutog rivala Real Madrid iz Kupa šampiona i to u periodu njihove velike dominacije
Pročitajte još i koji su sve srpski igrači i treneri bili deo slavne Barselone:
Usledili su angažmani u Tenerifama, reprezentacijama Kuvajta, Novog Zelanda i Bahreina, kao i u ekipama Al Nasra i Al Hilala koje su danas pravcati fudbalski giganti arapskog sveta.
Trenerska karijera:
1946-1946
Reprezentacija Albanije
1947-1950
1951-1951
1952-1952
1953-1953
1954-1954
NK Odred (Olimpija)
1954-1955
Reprezentacija Egipta
1955-1955
Rasing Bejrut
1956-1956
1956-1957
PSV Ajndhoven
1957-1958
Juventus
1959-1960
1960-1961
Barselona
1961-1961
1962-1962
Reprezentacija Kuvajta
1962-1964
Reprezentacija Novog Zelanda
1964-1966
South Melbourne Hellas
1968-1969
1969-1969
1970-1970
1971-1975
Reprezentacija Bahreina
1976-1979
Al Nasr
1984-1985
Kada govorimo o uticaju Ljubiše Broćića na trenerskom planu, pomenućemo da je prvi uveo tzv. ”intervalne treninge”. To je za cilj imalo stvaranje ”univerzalnih igrača”. Svojevrsni vizionarski pristup i nešto što ga je stavljalo ispred svog vremena.
ŽIVOT VAN FUDBALA
Već smo ranije pomenuli da su problemi Broćića sa Jugoslovenskim vlastima počeli zbog navodnog susreta sa četničkom emigracijom u Brazilu. Ali, da se vratimo na koren samog problema, tj. na njegovu povezanost sa četničkim pokretom.
Ljubiša Broćić – Big chetnik and football globtroter. In his manager career coaching giants like: FCRS, Barca, Juve! pic.twitter.com/fRYE37G7bx
— EBFootball (@EBlocFootball) February 14, 2016
Tokom Drugog svetskog rata, Ljubiša Broćić je nastavio da se bavi fudbalom i radom sa mladim igračima, dok je istovremeno učestvovao u ilegalnim aktivnostima četničkog pokreta pod vođstvom generala Draže Mihailovića u Beogradu. Bio je član Štaba 501, zajedno sa Rajkom Mitićem, kao i sa budućim košarkaškim legendama Aleksandrom Nikolićem i Borislavom Stankovićem. Njihov štab bio je pod komandom majora Žarka Todorovića Valtera, poznatog po svom opsežnom dosijeu kod nemačkih vlasti.
– Tada je otišlo sve dođavola. Ustvari, otišlo je još ranije, kada smo se mi sreli u Brazilu sa nekim našim emigrantima, pa posle kada se Rajko Mitić povredio izlazeći na teren, opet samo mene okriviše. Osvojiću ja posle sa Zvezdom i šampionat i Maršalov kup, ali napadi nisu prestajali – Ljubiša Broćić o razlozima odlaska iz Jugoslovenskog fudbala.
Iako je bio pomoćnik legendarnog Milorada Arsenijevića u reprezentaciji i već viđen za njegovog naslednika, epizoda iz Brazila uticala je na to da njegovo ime postane ”tabu” u Jugoslaviji u to vreme. U martu 1954. dobio je naznake da mu se ”sprema nešto ozbiljno” i da je vreme da se skloni iz Beograda. Usledio je Broćićev ”put oko sveta” koji ga je vodio od Ljubljane, gde se prvo sklonio i trenirao Olimpiju (NK Odred), pa preko Italije i Španije, zatim Bliskog istoka do daleke Australije i Novog Zelanda.
Na današnji dan 1911. – Rođen je Ljubiša Broćić, srpski fudbalski trener koji je trenirao 11 klubova (među kojima su najpoznatiji Crvena zvezda, Juventus, Barselona, PSV Ajndhoven) i 7 reprezentacija. pic.twitter.com/UPsKWubjia
— RobertRobi (@Robertdreco) October 3, 2019
Bio je veliki dobrotvor koji je donirao značajna sredstva za izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu. Nije se ženio i nije imao decu. U rodnu zemlju se nikada nije vratio i preminuo je u Melburnu 16. avgusta 1995. godine. Svu svoju imovinu ostavio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Melburnu.
Za kraj ćemo ostaviti ovaj citat čuvenog Miljana Miljanića o Broćiću koji najbolje govori o njegovoj veličini i značaju:
”Svi naši treneri treba da se zahvale Ljubiši Broćiću, koji je zadužio fudbalski deo sveta od Jugoslavije i Evrope do Južne Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Australije. Bio je čovek sveta.” – Miljan Miljanić o Broćiću.
Danas jedna ulica u Guči, njegovom rodnom mestu, nosi njegovo ime. Mi se nadamo da smo vam ovim tekstom ukazali na njegov značaj.
Featured image: Wim van Rossem / Anefo, Nationaal Archief – CC0 (Public Domain)
