Dragan Ćirić. Kraj liste. U 125 godina dugoj istoriji fudbalskog kluba Barselona samo jedan srpski fudbaler do sada je nosio dres slavnog katalonskog giganta – ofanzivni vezista Dragan Ćirić, koji je u leto 1997. godine prešao iz Partizana u Barselonu. Pored Ćirića trag u Barseloni ostavila su i dvojica trenera iz Srbije, o čemu će takođe biti reči u našem tekstu.
DRAGAN ĆIRIĆ
Jedini srpski fudbaler koji je do dana današnjeg igrao za prvi tim Barselone jeste vezista Dragan Ćirić koji je od 1997. do 2000. godine odigrao tačno 40 utakmica uz jedan dat gol u Kupu Kralja u sezoni 1997-98. Sa Barselonom je osvojio dve titule u Primeri, jedan Kup Kralja, kao i Superkup Evrope 1997. godine.
Ćirić je u leto 1997. prešao iz Partizana u Barselonu potpisavši četvorogodišnji ugovor i u prvoj sezoni je sakupio 35 nastupa što je bilo jako ohrabrujuće za nastavak njegove katalonske priče. Ipak, uoči naredne sezone Barselona je dovela nekoliko novih igrača u vezi poput Kokua i Zendena i Ćirić gubi svoje mesto u postavi.
Usledila je pozajmica u AEK iz Atine i naposletku transfer u Valjadolid. I pored planova da se nakon sezone 2003-04. penzioniše iz Partizana su uspeli da ga ubede da odigra još jednu sezonu u crno-belom dresu što je on i učinio i osvojio titulu šampiona SCG u sezoni 2004-05. uz izborenu osminu finala Kupa UEFA, te se nakon te sezone i definitivno povukao.
Iako je prošao sve mlađe selekcije reprezentacije SR Jugoslavije, za A tim je odigrao tek četiri utakmice i to sve četiri prijateljske.
SRĐAN PECELJ
Pre nego što se okrenemo trenerima, moramo da pomenemo i Srđana Pecelja koji je u muzeju fudbalskog kluba Barselona u sklopu stadiona ”Kamp nou” uz Ćirića naveden kao jedan od dvojice igrača pod zastavom Srbije koji su igrali za slavni španski klub.
Pecelj je, istini za volju, nakon prelaska iz Crvene Zvezde odigrao tek desetak utakmica za B tim Barselone. Ovaj defanzivac rođen u Mostaru igrao je za mlađe kategorije SR Jugoslavije, da bi potom na seniorskom nivou nastupio pet puta za Bosnu i Hercegovinu na prijateljskim utakmicama.
Kada smo već kod B tima Barselone, pomenućemo da su od srpskih fudbalera za Barsu B igrali i Goran Drulić 1997. godine, kao i Goran Marić u sezoni 2008-09.
Na spisak igrača srpskog porekla koji su igrali za Barselonu mogli bi da uvrstimo i Bojana Krkića, ali to je već neka druga tema. A sada, vreme je da se podsetimo dvojice srpskih trenera koji su vodili Barselonu.
LJUBIŠA BROĆIĆ
Nepravedno zaboravljen, Ljubiša Broćić je bio prvi pravi jugoslovenski i srpski veliki trener evropskog renomea. Rođen je 1911. u Guči, mestu koje će kasnije postati prestonica trube.
Kao igrač je odigrao preko 200 utakmica za čuvenu ”SK Jugoslaviju” da bi karijeru, koju je prekinuo Drugi svetski rat, nastavio kao trener. Prvi angažman, svojevrsni državni zadatak u sklopu pomoći susedu, imao je kao selektor reprezentacije Albanije sa kojom je napravio pravo čudo za to vreme osvojivši Balkanske Igre.
”Društveni zadatak sam prihvatio bez pogovora. Tri meseca sam radio na pripremanju albanske reprezentacije. Oni su bili vrlo nazadni u fudbalskom smislu, ali su imali nekoliko vanredno dobrih igrača, na čelu sa vođom napada Borićijem. Oni su tada igrali još onaj sistem iz 1924. godine – sa dva beka pozadi, ostalo kud koji. Onda sam ja sve to ispremeštao, od Borićija, koji je bio centarfor sidraš, stvorio sam savršenog organizatora igre”
Kao jedan od osnivača Crvene zvezde, osvojio je u sezoni 1951. i sezoni 1952-53. dve titule zajedno sa Žarkom Mihajlovićem. U tom periodu desio se i neverovatan splet okolnosti po Broćića na turneji reprezentacije Jugoslavije u Brazilu 1953. godine kada mu je nakon optužbi da je dozvolio pripadnicima četničke emigracije da se slikaju sa reprezentativcima u Riju zabranjen povratak u zemlju, iako je već bio viđen za novog selektora reprezentacije.
Zabrana ulaska u zemlju prirodno ga je usmerila ka inostranim angažmanima pa je tako u godinama koje su dolazile trenirao reprezentacije Egipta i Libana, zatim po povratku u Evropu PSV Ajndhoven, pa i slavni Juventus u sezoni 1957-58. sa kojim je osvojio skudeto. Usledio je povratak u PSV, a onda i preuzimanje velike Barselone u sezoni 1960-61. Sa Barsom nije uspeo da osvoji titulu, ali je ostao upisan kao prvi trener koji je ostvario pobede na prve četiri utakmice u Primeri, kao i prvi koji je eliminisao ljutog rivala Real Madrid iz Kupa šampiona i to u periodu njihove velike dominacije.
Usledili su angažmani u Tenerifama, reprezentacijama Kuvajta, Novog Zelanda i Bahreina, kao i u ekipama Al Nasra i Al Hilala koje su danas pravcati fudbalski giganti arapskog sveta. U rodnu zemlju se nikada nije vratio i preminuo je u Melburnu 16. avgusta 1995. godine.
”Svi naši treneri treba da se zahvale Ljubiši Broćiću, koji je zadužio fudbalski deo sveta od Jugoslavije i Evrope do Južne Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Australije. Bio je čovek sveta.” – Miljan Miljanić o Broćiću.
RADOMIR ANTIĆ
Jedini čovek na svetu koji je trenirao tri najveća španska fudbalska kluba – Barselonu, Real Madrid i Atletiko Madrid jeste Radomir Antić. On je i jedan od samo dvojice ljudi koji su trenirali i Real i Barsu uz Urugvajca Enrikea Fernandeza.
Antić je u Barselonu došao u jako nezgodnom trenutku, da kolokvijalno rečeno ”ugasi požar” što pokazuje i dužina ugovora koji je potpisao na šest meseci. U trenutku njegovog dolaska Barselona je bila na 15. mestu u Primeri, ali je Antić uspeo da ih do kraja sezone dovede do visoke šeste pozicije i plasmana u Kup UEFA.
Vodio je Barselonu na ukupno 24 utakmice i ostvario 12 pobeda, osam remija i četiri poraza. Ono što je Antića koštalo otkaza u Barseloni bila je eliminacija u četvrtfinalu nakon produžetka od Juventusa. Na kraju sezone je odlučeno od strane novog predsednika kluba Đoana Laporte da saradnja neće biti nastavljena i na mesto trenera doveden je Holanđanin Frenk Rajkard.
Radomir Antic
Barcelona – 2003#HistoriaFCB pic.twitter.com/4JPR7QNH55— Sempre Barça (@Sempre__FCB) March 7, 2025
Iz Antićevog kratkog mandata u Barseloni ostaće upamćeno da je prvi u tim uveo mladog golmana Viktora Valdesa, kao i buduću zvezdu svetskog fudbala Andresa Inijestu, a uz to je pružio pravu šansu i Ćaviju kom je dao ofanzivniju ulogu u timu i time postavio temelje nekih budućih uspeha Barse.
Pročitajte još i ovaj tekst:
