Godina je 2006. Mesec maj. Dok čitav sportski svet trese euforija predstojećeg Mundijala u Nemačkoj, mlada fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore igra na Evropskom prvenstvu u Portugalu. U tom trenutku predstavlja zemlju koja prestaje da postoji budući da je Crna Gora nekoliko dana pre početka šampionata, 21. maja 2006, proglasila nezavisnost. Ipak, to nije razlog koji će sprečiti jednu sjajnu generaciju mladih reprezentativaca SCG da se oproste od igranja za zajedničku državu na najbolji mogući način.
Kvalifikacije
Srbija i Crna Gora je do plasmana na šampionat došla nakon sjajno odigranog baraža protiv Hrvatske u kom je blistao Mirko Vučinić. Hrvati su savladani sa 5-2 ukupno (3-1 u Beogradu i 2-1 u Zagrebu). Na taj način su istakli kandidaturu za visok plasman i na drugom uzastopnom turniru. Na U-21 prvenstvu 2004, SCG je osvojila srebro nakon velike pobede u polufinalu nad Švedskom.U finalu je Italija bila bolja sa ubedljvih 3-0.
Elem, vratimo se na sam turnir u Portugalu 2006. godine koji je održan od 23. maja do 4. juna.
Turnir
Bio je to turnir prepun drame, a generacija koju je predvodio selektor Dragan Okuka ostavila je trag koji mnogi ljubitelji fudbala i danas pamte. Nakon tesnog poraza od Nemačke 🇩🇪 (0-1) u prvom kolu i velike pobede nad domaćinom Portugalom 🇵🇹 (2-0), nade su naglo splasnule posle poraza od Francuske 🇫🇷 (0-2) u Bragi. Delovalo je da je evropska priča završena i da će naši reprezentativci već tog dana krenuti kući.
Tabela i računica nisu išli na ruku Srbiji i Crnoj Gori. Postojala je samo jedna, gotovo filmska kombinacija za prolaz: Portugal je morao da pobedi Nemačku rezultatom tačno 1-0. Ne 2-0, ne 2-1, ne bilo kakav drugi scenario – samo i isključivo 1-0 ostavljao je SCG među četiri najbolje selekcije Evrope! U tom slučaju, uz Francusku, dalje bi prošla Srbija i Crna Gora zahvaljujući boljoj mini-tabeli i gol-razlici među timovima sa istim brojem bodova. Delovalo je kao gotovo nemoguća misija.
Na stadionu u Bragi, gde je upravo završen meč protiv Francuza, naši igrači su već polako spuštali glave i pozdravljali se međusobno, ubeđeni da je turnir gotov. Međutim, utakmica Portugal – Nemačka u Gimaraešu još nije bila završena, pošto je drugo poluvreme počelo nešto kasnije. Ostalo je još nekoliko trenutaka nade, mada gotovo niko nije verovao da čudo može da se dogodi.
Drama
A onda – 94. minut!
Žoao Mutinjo postiže pogodak za Portugal i dovodi domaćina do vođstva od 1-0! Stadion u Gimaraešu eksplodira, a istovremeno nastaje potpuni haos emocija i u Bragi, gde vest tek stiže do komentatorske pozicije. Upravo tada nastaje jedna od kultnih scena domaćih sportskih prenosa. Komentator Aleksandar Aca Stojanović, koji je sa lica mesta za televiziju B92 radio prenos utakmice SCG – Francuska, dobija informaciju da Portugal vodi i u neverici doziva naše reprezentativce: „Ej, ljudi! Portugal vodi! 1-0 za Portugal!”
Iako je odjavna špica (i početak emisije ”Utisak nedelje”) praktično već krenula, B92 ostaje u programu. Aca Stojanović naredne minute prenosi završnicu drugog meča gotovo u radijskom maniru. Na ekranu se vidi radost Žoaa Mutinja, a Aca publici i igračima prenosi detalje sa ogromnom tenzijom i emocijom. Publika ispred televizora zajedno sa njim praktično „vidi” ono što se dešava u Gimaraešu. Svaki sekund trajao je kao večnost, sve do poslednjeg sudijskog zvižduka koji je označio kraj utakmice i – prolaz Srbije i Crne Gore u polufinale Evropskog prvenstva!
Nastale su scene koje su danas već deo fudbalske nostalgije: slavlje naših igrača na terenu u Bragi, zagrljaji, smeh, potpuni šok i neverica. Aca je u direktnom prenosu opisivao i spontane trenutke proslave, uključujući i Branislava Ivanovića koji je vodom polivao saigrače dok niko nije mogao da veruje šta se upravo dogodilo.
Epilog
U polufinalu je Srbija i Crna Gora zaustavljena tek posle penal drame protiv Ukrajine 🇺🇦, pa je san o finalu ostao nedosanjan. Ipak, ta generacija nastavila je da raste, a samo godinu dana kasnije mlada reprezentacija Srbije stigla je čak do finala Evropskog prvenstva, gde je poražena od Holandije. 🥈 Holanđani su inače 2006. osvojili titulu pobedom nad Ukrajinom rezultatom 3-0, dok je najbolji igrač i najbolji strelac turnira bio sjajni Klaas-Jan Huntelaar 🇳🇱 sa četiri gola.
Deo te nezaboravne generacije mladih reprezentativaca Srbije i Crne Gore činili su Branislav Ivanović, Boško Janković, Mirko Vučinić, Vladimir Stojković, Miloš Krasić, Dušan Basta, Nenad Milijaš, Duško Tošić, Milan Biševac, Milan Stepanov, Simon Vukčević, Stefan Babović, Milan Purović, Igor Burzanović i, nažalost, danas pokojni Dejan Milovanović.
Za mnoge ljubitelje fudbala, međutim, jednako koliko i sam rezultat, ostao je upamćen upravo taj legendarni televizijski trenutak – kada je jedan prenos praktično završio, a druga utakmica „počela” samo kroz glas komentatora. Trenuci zbog kojih se fudbal pamti.
Nekoliko godina kasnije i sam Aca Stojanović objasnio je šta se tačno dogodilo u emisiji ”Fajront republika” kod Zorana Kesića. Isečak iz te emisije možete pogledati ispod:
